Psychometric evaluation of the depression anxiety stress scales-21 (DASS-21) in a Serbian student sample

PSIHOLOGIJA, 2014, Vol. 47(1), 93–112 © 2014 by the Serbian Psychological Association UDC 159.9.072.59 ; 616.89-008-454-057.875 DOI: 10.2298/PSI1401093J Psihometrijska evaluacija Skale depresivnosti, anksioznosti i stresa–21 (DASS–21) na uzorku studenata u Srbiji Veljko Jovanović, Vesna Gavrilov-Jerković, Dragan Žuljević i Dragana Brdarić Odsejk za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Osnovni cilj ovog istraživanja, koje se sastoji od dve studije, bio je provera psihometrijskih karakteristika Skale depresivnosti, anksioznosti i stresa–21 (DASS–21) na uzorku studenata. U Studiji 1, na uzorku od 1374 studenta Univerziteta u Novom Sadu, proverena je konstrukt validnost DASS–21, putem konfirmativne faktorske analize. U okviru ove studije, faktorska struktura DASS–21 je ponovo proverena na uzorku od 693 studenta, koji su uradili retest nakon pet meseci. Studija 2 imala je za cilj proveru konvergentne validnosti DASS–21, ispitivanjem povezanosti sa merama depresivnosti, anksioznosti, stresa, kao i afekta, zadovoljstva životom i opšteg distresa. Rezultati su pokazali da skala DASS– 21 predstavlja pouzdanu i validnu meru neprijatnih emocionalnih stanja. Strukturu skale DASS–21 najbolje opisuje model u čijoj se osnovi nalaze tri teorijski očekivane dimenzije, sa nadređenim faktorom generalnog negativnog afekta. Ključne reči: Skala depresivnosti, anksioznosti i stresa, psihometrijske karakteristike, studenti Procena neprijatnih emocija i simptoma psihološkog distresa predstavlja jedan od zadataka sa kojima se psiholozi i stručnjaci iz bliskih profesija svakodnevno susreću, kako u praksi, tako i u istraživanjima. Prisustvo neprijatnih emocija je čest pratilac većine psihičkih teškoća (Werner & Gross, 2004) i jedan od najpouzdanijih i najčešće korišćenih pokazatelja mentalnog zdravlja i blagostanja (npr. Diener et al., 2010). Ove činjenice i zahtevi prakse su doveli do razvoja velikog broja instrumenata za procenu različitih neprijatnih emocionalnih stanja. Istraživačima i praktičarima na engleskom govornom području na raspolaganju su desetine skala za procenu anksioznosti i depresivnosti (za pregled videti npr. Lam, Michalak, & Swinson, 2005). Ipak, većina postojećih skala nije prevedena na srpski jezik, a još manji broj je psihometrijski evaluiran.1 U ovom Kontakt autor: * Rad je nastao u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja“ koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (projekat broj 179006). 1 Jedan od retkih izuzetaka je prevod na srpski jezik i psihometrijska provera Bekovog Inventara Depresivnosti (videti Novović, Mihić, Tovilović, Jovanović, i Biro, 2011). 94 PSIHOMETRIJSKA EVALUACIJA SKALE DEPRESIVNOSTI, ANKSIOZNOSTI I STRESA–21 (DASS–21) NA UZORKU STUDENATA U SRBIJI radu su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem su proverene psihometrijske karakteristike Skale depresivnosti, anksioznosti i stresa–21 (DASS–21; Lovibond & Lovibond, 1995a), jednog od najčešće korišćenih instrumenata za procenu neprijatnih emocionalnih stanja i trenutno jedne od najpopularnijih mera za procenu simptoma depresivnosti, anksioznosti i stresa na kliničkim i nekliničkim uzorcima. Osim odličnih psihometrijskih karakteristika, skalu DASS–21 za primenu u istraživanjima preporučuju i jednostavnost primene, kao i dostupnost skale u javnom domenu, što znači da se njeno korišćenje ne naplaćuje (detalji o skali i srpski prevod se mogu naći na zvaničnom sajtu na adresi http://www2. psy.unsw.edu.au/DASS/). DASS je inicijalno konstruisan kao skala samoprocene koja se sastojala od 42 stavke namenjene za procenu ključnih simptoma depresije i anksioznosti. Ideja vodilja autora skale je bila razvoj instrumenta koji će maksimalno diferencirati simptome depresije i anksioznosti, što nisu uspevale da urade do tada postojeće skale, poput BAI (Beck Anxiety Inventory; Beck, Epstein, Brown, & Steer, 1988) i BDI (Beck Depression Inventory; Beck, Ward, Mendelsohn, Mock, & Erbaugh, 1961), kao i STAI (State-Trait Anxiety Inventory; Spielberger, 1983). Međutim, tokom razvoja DASS, primećeno je da se dosledno izoluje i treći faktor (imenovan Stres) koji je obuhvatao stavke koje nisu bile diskriminativne u razlikovanju simptoma depresije i anksioznosti. Ovaj faktor je uključen u konačnu verziju instrumenta, koja obuhvata tri subskale: Depresivnost, Anksioznost i Stres. Subskala Depresivnost se sastoji od stavki kojima se procenjuju osnovni simptomi depresije: nizak pozitivni afekat, disforičnost, beznadežnost, gubitak interesovanja, inertnost, negativan stav prema sebi i životu generalno. Određeni simptomi koji ulaze u kriterijume za depresivnu epizodu prema DSM-IV (kao što su problemi sa spavanjem, apetitom i koncentracijom) su isključeni iz subskale Depresivnost, jer je pokazano da predstavljaju slabe markere depresivnosti, kako kod kliničkog, tako i kod nekliničkog uzorka (Lovibond & Lovibond, 1995a). Simptomi koji su eliminisani iz subskale Depresivnost tiču se prvenstveno somatskih tegoba, za koje se pokazalo da se javljaju često i kod depresivnih i kod anksioznih poremećaja, odnosno da nisu dovoljno specifične ni za jednu od ove dve grupe poremećaja (npr. Zajecka & Ross, 1995). Subskala Anksioznost obuhvata stavke koje se prvenstveno odnose na simptome fiziološke uzbuđenosti (kao što su suva usta, teškoće sa disanjem, drhtanje), kao i subjektivni doživljaj anksioznog afekta. Subskalom Stres se procenjuju simptomi opšteg, nespecifičnog uzbuđenja, kao što su teškoće da se osoba opusti, iritabilnost i razdražljivost. DASS predstavlja instrument koji je razvijen u skladu sa dominantnim teorijskim stanovištem o strukturi i prirodi neprijatnih emocionalnih stanja, koje je formulisano u vidu Tripartitnog modela (Clark & Watson, 1991). Prema Tripartitnom modelu, negativni afekat (opšti distres) je zajednička odlika depresije i anksioznosti, što je istraživanjima i potvrđeno (Brown, Chorpita, Korotitsch, & Barlow, 1997). Po ovom modelu, osim negativnog afekta Veljko Jovanović, Vesna Gavrilov-Jerković, Dragan Žuljević i Dragana Brdarić 95 kao zajedničkog faktora, postoje i faktori koji su specifični za anksioznost i depresiju i koji ih razdvajaju. Za anksioznost to je somatska tenzija, odnosno povećana fiziološka uzbuđenost, a za depresivnost to je nizak pozitivan afekat. U dosadašnjim istraživanjima postoje potvrde da su nizak pozitivan afekat kao i generalno sniženo zadovoljstvo životom faktori koji razdvajaju depresivnost od ostalih disfunkcionalnih stanja (Hansson, 2002; Kendall & Watson, 1989). Rezultati istraživanja sugerišu da DASS meri tri dimezije Tripartitnog modela, odnosno da je subskala Depresivnost prvenstveno subskala niskog pozitivnog afekta, da je subskala Anksioznost mera fiziološke uzbuđenosti, a da je subskala Stres mera nespecifičnog negativnog afekta (Brown et al., 1997). Pored verzije od 42 stavke (DASS–42), autori DASS su razvili i kratku verziju instrumenta koja se sastoji od 21 (...truncated)